Njemačka podržava incest

Evo šta ce uskoro da se uvede i kod nas, posto ulazimo u Evropu. Dole imate tekst o tome sta se desava u Nemackoj:

Nemačka federalna institucija podređena Ministarstvu za porodične odnose, objavila je pamflet kojim motivišu očeve da se angažuju u "masiranju polnih organa" svojih kćerki.

Nemačka federalna institucija podržava incestualnu pedofiliju

translation from Polish "Rzeczpospolita" daily ^ | July 9, 2007 | Aleksandra Rybinska
Posted on 07/29/2007 4:42:30 AM PDT by JoAnka
Ovo je prevod članka iz poljskih dnevnih novina "Rzeczpospolita".

Nadležni organi ohrabruju na "igranje doktora"

Nemačka federalna institucija podređena Ministarstvu za porodične odnose, objavila je pamflet kojim motivišu očeve da se angažuju u "masiranju polnih organa" svojih kćerki.

"Očevi ne posvećuju dovoljno pažnje klitorisu i vagini svojih kćerki. Njihova maženja previše retko pripadaju ovim regionima, dok je ovo jedini način da devojčice budu u stanju da razvoju osećaj ponosa prema svom polu"
- ovo je citat iz "Ljubav, telo i igranje doktora" - brošure objavljene od Nemačkog federalnog centra za zdravstveno obrazovanje (BZgA). Ova publikacija je upućena roditeljima dece starosti 1-3 godina.

Prema autorima pamfleta, za zdrav razvoj deteta je važno da njen otac pokaže koliko je ponosan na činjenicu da je devojčica. Najbolje je, kada on to radi koristeći svoje ruke: "Deca dodiruju sve delove tela svojih očeva, ponekad ga i uzbuđujući. Očevi bi trebalo da rade isto."

Brošura takođe obaveštava da majke često detetovom penisu daju ime kućnog ljubimca, dok međutim polni organi devojčice ne dobijaju imena puna ljubavi. Kao rezultat, devojčice počinju da misle da su one gore od dečaka. Eto zašto očevi treba da smisle imena puna ljubavi za kćerkinu vaginu, na primer da je nazovu "kotlić meda".

Autori pamfleta savetuju roditelje da dozvole "neograničenu masturbaciju" deteta: "Ukoliko devojčica ubacuje predmete u svoju vaginu, roditelji bi trebalo da intervenišu samo ukoliko postoji rizik da se povredi, na primer kada su usne njihovih vagina natečene od trljanja na ručkama stolice. Tada morate reći detetu da se dalje ne povređuje, i u isto vreme objašnjavajući da je stimulisanje polnih organa u redu."

- Ne inhibicijama

Masturbacija i dodirivanje polnih organa od strane roditelja pretpostavljeno je da spreči seksualne inhibicije deteta u odraslom dobu: "Deca treba da nauče da ne postoji stvar kao što su sramni delovi tela. Telo je dom, na koji treba da ste ponosni."

Pesme o vagini

BZgA takođe ima dobar savet za roditelje malo starije dece. Nedavno, kancelarija je objavila priručnik o polnom razvoju dece u obdaništu. U njemu, roditelji mogu da pročitaju da je oponašanje pokreta pri seksualnom činu preporučljivo za razvoj 4-godišnjaka.

Zajedno sa priručnikom, kancelarija je rasturila I knjigu pesama, uključujući "Nos, trbuh i zadnjica". Jedna od pesama glasi: "Kada dodirnem moje telo, otkrivam šta imam. Ja imam vaginu, jer ja sam devojčica. Vagina nije samo za piškenje. Kada je dodirnem, osećam prijatno podrhtavanje."

Brošura BZgA se obavezno čita u 9 nemačkih zemalja. Koristi se za obuku negovateljica, vaspitačica i učitelja u osnovnim školama. Preporučena je od mnogih organizacija koje se zvanično bore protiv pedofilije, kao što je German Kunderschutzbund. BZgA, koja je zvanično podređena Ministarstvu za porodične odnose, I štampaju milione primeraka ove 40-strane brošure svake godine.

Iskustvo brzog zarastanja ulcus crurisa

Imam 43 godine i od malih nogu problem sa proširenim venama. Živela sam nezdravo. U poslednjih sedamnaest godina nastajale su velike komplikacije, tako da su mi se skoro po pravilu svake godine, poslednjih nekoliko godina svake druge godine, redovno otvarale rane na skočnim zglobovima, što znači da sam imala neizdržive bolove, i onemogućeno kretanje i zahteva dugotrajna i bolna previjanja koja su trajala po 4-6 meseci i duže (govorim o metodama konvencionalne medicine, tj., bolničkom načinu previjanja i "lečenja"). U februaru prošle godine sam prešla na sirovu biljnu ishranu. Ove godine mi se ulcus cruris ponovo otvorio, ali je proces zarastanja trajao dva meseca, neuporedivo kraće u odnosu na ranije godine. Zahvalna sam Bogu što mi je poslao u život divnog brata i mog najboljeg prijatelja uz čiju pomoć i preporuku sam i prešla na sirovu biljnu ishranu. Naš Tvorac i Gospod je mislio na sve, i dao nam je prirodne lekove, originalnu medicinu i zdravu (sirovu biljnu) ishranu, kojom se mnoge bolesti i zdravstvene tegobe mogu izlečiti i prevazići. Slava Bogu za sve !

BAĆUŠKA

"Sva Ruska zemlja je posle Oktobarske revolucije bila natoiljena suzama i krvlju hrišćanskih mučenika."

U čeličani gde je radilo desetine hiljada ljudi, obreo se i Sergej
Arkadijevič.Tu je sreo baćušku (sveštenika) iz svog sela...
E, moj baćuška, i ti ovde stiže, pomislio je kad ga je video. Nije smeo ništa na glas da kaže. Obratiti se svešteniku, makar i bivšem, u to vreme, bilo je ravno samoubistvu. Šta ti je čovek, život mu ne vredi ni koliko lažni novčić, a drži se za njega grčevito.
I kud baš njega da sretne? Koliko su samo noći proveli na reci. Od celog sela jedino mu on nije zamerao što se ponaša kao i svi ostali. Seljani su hteli
sveštenika za ugled, pravog baćušku, a pop Ivan Semjonovič je voleo sa društvom da posedi na obali, da zapeva sa ribarima i burlacima.
Onda dođe rat. Mobilisaše ih. Kad se rat završio Sergej je ostao sasvim sam. Od porodice niko živ nije pretekao. Kuća spaljena. Gde će, šta će?
Povedoše ga u čeličanu.
Dani su nekako prolazili; težak rad, buka, i vrelina usijanog čelika nisu ostavljali vremena za razmišljanje, ali su noći bile strašne. Sećanja nisu spavala nikada. I tu srete popa. Prepoznao ga je, iako je bio obrijan i bez mantije, u nekom izbledelom, zakrpljenom radničkom kombinezonu. Gde on? Pa taj nije u stanju ni pet kila da podigne. Mora da ga je velika muka naterala. U to vreme svešteniku niko nije smeo da da, ni parče hleba ni posao. „Ko hoće da bude pop, neka ga Bog hrani, partija neće" govorili su.
Kuda da ode siroti baćuška? On, žena i sedmoro sitne dece, iz daleke stepe
nisu mogli u inostranstvo. Sigurno je zbog nejači popustio pod mukama i skinuo mantiju.
Između toliko hiljada ljudi, baš njega sreće stalno. Okretao je glavu. I baćuška se sklanjao.
Na rukama krvavi žuljevi, na srcu rane. Ni jedno ni drugo neće da zaceli.
Onda dođe naređenje: svi moraju da idu na kurs.
Predavanja je organizovao ministar prosvete, Lunačarski. Govorio je kako je "religija opijum za narod" i ijoš svašta ružno o Bogu, Bogorodici i Svetima.
Znači, to je novo vreme. Više ga ništa nije čudilo, ali ipak nije verovao da je sve ovo volja Božja. Mora da je sam nečastivi tu umešao prste.
Predavanja su trajala nekoliko meseci. Sada su "svesni". Partija hoće Boga da ukine.
Lunačarski dođe ponovo, da proveri šta su njegovi pomoćnici uradilii koliko su "osvestili" radničku klasu.
U ogromnoj hali nekoliko hiljada radnika. Nevoljnici ko i pre, samo što sad psuju Boga i Cara i sve što im je nekada bilo sveto.
Držali su govore, ismevali Sveto Pismo i Svetinje, a onda je lično
Lunačarski prozvao Ivana Semjonoviča, govoreći da je to bivši sveštenik koji je shvatio svoju "zabludu" pa će sada javno da kaže svoje novo "vjeruju": veru u Lenjina i Partiju.
Metalna hala zamukla. Sve se glave okreću ka čoveku koji, nekako ozaren, ide polako kroz halu.
-Ej, baćuška, Ivane, nesrećo, zar ćeš da pljuneš na Jevanđelje? - bezglasno  jauknu Sergej.
Ivan Semjonovič dođe do Lunačarskog, koji dalje govori da je ovo - očigledan primer velikodušnosti Partije, koja prašta i prevaspitava. Kroz halu prođe hladan talas jeze.
Ivan Semjonovič stade za mikrofon. Lunačarski se nadmeno smeška. I
drugovi "članovi" se smeškaju.
Umukla čeličana. U mrtvoj tišini, kao grom odjeknuše iz zvučnika reči baćuške Ivana Semjonoviča: "HRISTOS VOSKRESE!"
I oglasi se Pravoslavna Rusija. Hiljade radnika ustadoše. Iz njih
progovoriše preci. Kao iz jednog grla prolomi se do neba: "VAISTINU VOSKRESE!"
Potresoše se zidovi hale, utihnuše zvučnici. Isteraše radnike napolje...
Kako je, i u kakvim mukama, skončao sveštenik, naš baćuška, Ivan Semjonovič, nezna niko do Bog jedini.
Ćutao je i podnosio beščašće sve dok od njega nisu zahtevali da se odrekne Hrista Gospoda.
Tada je posvedočio i ispovedio svoju veru u Vaskrslog Gospoda svojim životom.
I preseli se u život večni.

Priredila Radmila Mišev, ''Baćuška'', deset Božjih zapovesti u sto priča, Beograd 2007, str. 13.